Sve ima svoj početak, ali i kraj.

I ovako je to izgledalo kad je Borko dolazio na naš OPG 2017. godina, 3 godine prije toga smo se preselili na selo, 2015. sam načuo za nekakve fondove, počeo sam malo raspitivati u ono doba, ne mogu reći da su fondovi bili nepoznanica, jedan dio ekipe je išao na one IPARD projekte. Iako se koliko kuži nije važno, dok onaj krug ljudi koji sam ja imao, koji sam što kažem mogao dotaknuti, pitati i priupitati je bio potpuno neupoznat i ono na spomen da izlazi nekakav natječaj na kojem se može dobiti bespovratno 50 tisuća eura i ono kad sam ja to počeo pričati ljudima izvučio sam poprilično smiješno. Da će ti kaže netko dati 50 tisuća eura pa kaže Tomu ti si lud, šta ja znam jel, tad smo se preselili iz grada, iz Osijeka na selo i polako startali sa nekom, ha poljoprivredno obiteljskom pričom, ja to tako volim reći, čak obiteljsko poljoprivredno, baš kao ime, OPG je prvo obitelj, a onda poljoprivreda, a onda tek na trećem zapravo gospodarstvo. Da, to u biti je neki redoslijed, a da, to nisam da budem iskren imao muda ga uopće niste rast, pa mi ga je Mirko izvezao, nisam nikad ni sjedio u tom takvom traktoru, vidio takav traktor, evo ovdje smo imali milijun komentara da poluge struzu, a struzu vidi da šta da radiš, nisam imao hrabrosti čovječe vidiš, mašina i po, a ja se bojim u njih sjesti. Tako bi bilo jedan period, skoro godinu dana sigurno, sam osjećao da je taj traktor veći i značajniji od mene jel, znaš koliko koštaju kvarovi, a znaš koliko on troši, to je traktor 100 konja jel, kad usporediš troškove jednog takvog traktora i Ursusa kojeg smo tad imali, mislim da za Ursus napraviš generalku koliko na ovom košta jedan veliki, jedan mali servis. Ali evo polako, s vremenom smo uspjeli ga, ja kažem uspio sam ga nadrasti i nažalost morat ćemo se oprostiti ali jednog dana se možda opet sretnemo.