Kad ostavis zaraslo jer nemos u vocnjak uc jer je mokro “eno ga vidi, samo bere poticaje”.

Gdje je nestao Božo, gdje je upao, s dvije freze zaronio, Tirex ga već triput spasio, idemo opet, vidi ga, aj sad malo zoomiramo, kaže iPhone ne može više puta tri. Ali Božo nam opet potonio, viš sad evo gle sad ovo, tu počinješ mirak, gle sad viš tu, kak sad tu, gle tamo dole, to mi je jasno, to je dole, ali zašto je ovdje blatuž druga čovječe i sve smo ovo pofrezali, ok ovdje još imamo dva traga, ali zašto tamo obogu toliko blata? Ne znam, vidjet ćemo, s one strane nije ni zapo, kaže Buras, ovdje malo opet upopo, jebem ti sumpor, viš sam ovdje išo, a tu Boga mi neće, a ni tamo, ni tamo, o, o, krenuo sam. Ali, ovako smo nešto iskinuli, ne bi bilo isto dalje, ali uspjeli smo ga nekako zakačiti da ne moramo otkačiti obje, reze, ajde držimo obitel ovako ih snimati, ajde, držimo obitel, tako, tako, ubaci u rikverc. Dobro da i traktor ima, kada ovako zapneš, vidiš, čekaj, vidiš kako kombinirka ne može baš zapasti, vidiš, iako propali točkovi, malo smo si izgurali s hranom, tako da kombinirka je čudo za zapastu blat. Dvo šale, čim smo ga iščupali odmah je sam izašao.